Prognoza potrošnje gasa
Dnevna prognoza potrošnje gasa na mernom mestu za narednih 7, 30 i 90 dana, sa intervalom poverenja od 95% i 14-dnevnom proverom tačnosti.
Ovaj izveštaj se odnosi na jedno merno mesto: predviđa koliko će gasa to merno mesto potrošiti u narednih 7, 30 i 90 dana. Koristi se za planiranje nabavke i bilansa – koliko će gasa potrošaču biti potrebno u bliskoj budućnosti.
Prognoza se zasniva na istoriji potrošnje iz prethodnih perioda i uzima u obzir vremenske uslove: kad je hladno, više gasa odlazi na grejanje. Uz prognozu, izveštaj daje interval poverenja (opseg „od–do” u kome će se potrošnja sa velikom verovatnoćom kretati) i proveru tačnosti na podacima iz poslednjih dana.
Šta prikazuje
| Blok | Šta znači |
|---|---|
| Grafikon prognoze | očekivana dnevna potrošnja u narednom periodu, prikazana uporedo sa stvarnom istorijom potrošnje |
| Interval poverenja | pojas oko prognoze u kome će se potrošnja naći sa verovatnoćom od 95% |
| Ukupne količine za 7 / 30 / 90 dana | koliko se gasa ukupno očekuje u tim horizontima prognoze |
| Provera tačnosti | koliko je model grešio u poslednjih 14 dana (videti u nastavku) |
Prognoza se razlaže na jasne komponente: osnovni nivo, opšti trend (rast ili pad potrošnje tokom vremena), sezonalnost (tokom godine i po danima u nedelji) i doprinos vremenskih uslova.
Kako funkcioniše
Izvori podataka:
- Potrošnja gasa – iz satne arhive uređaja, sabrana u dnevne zbirove.
- Meteorološki podaci – dnevna temperatura iz javno dostupnog servisa open-meteo. Istorija temperature preuzima se prema koordinatama mernog mesta, a za datume prognoze – stvarna prognoza vremena iz istog servisa.
Model predstavlja linearnu zavisnost potrošnje od četiri faktora:
- Trend – spor rast ili pad potrošnje tokom vremena.
- Godišnja sezonalnost – zima/leto.
- Nedeljna sezonalnost – potrošnja radnim danima razlikuje se od potrošnje vikendom.
- Temperatura – izražena u stepen-danima grejanja: za koliko je dan hladniji od 18 °C. Što je hladnije, to više gasa odlazi na grejanje.
Ako meteorološki podaci nisu dostupni, model radi bez temperaturnog faktora. Neuobičajeno velike satne vrednosti (artefakti telemetrije) ograničavaju se na maksimalnu vrednost iz pasoša uređaja kako ne bi iskrivile prognozu.
Tačnost se proverava ovako: model „ne vidi” poslednjih 14 dana, prognozira ih i upoređuje prognozu sa stvarnim vrednostima. Na osnovu toga dobijaju se prosečna greška prognoze i udeo dana u kojima se stvarna vrednost našla u intervalu poverenja.
Parametri pokretanja
| Parametar | Podrazumevano | Šta znači |
|---|---|---|
| Merno mesto br. | obavezan | broj mernog mesta |
| Istorijski podaci od | pre 2 godine | početak istorijskih podataka (za godišnju sezonalnost potrebna je ≥ 1 godina) |
| Istorijski podaci do | juče | kraj istorijskih podataka |
| Horizont prognoze | 30 | za koliko dana unapred se izrađuje prognoza |
| Broj dana za proveru na istorijskim podacima (backtest) | 14 | na koliko poslednjih dana se proverava tačnost |
| Minimalni broj sati po danu | 18 | za koliko sati u danu moraju postojati podaci da bi se dan uračunao |
| Koordinate | koordinate mernog mesta | lokacija za koju se preuzimaju meteorološki podaci |
| Referentna temperatura grejanja | 18 °C | temperatura ispod koje počinje grejanje |
| Bez meteoroloških podataka | isključeno | prognoza se računa bez uzimanja u obzir vremenskih uslova |
Kako tumačiti rezultat
- Najpre pogledajte proveru tačnosti. Prosečna relativna greška do 10% – odlična prognoza; 10–20% – prihvatljiva; više od 20% – prognozi verujte sa oprezom. Udeo pogodaka u intervalu poverenja obično iznosi oko 90–95%.
- Horizont od 7 dana je najpouzdaniji; prognoza na 90 dana je orijentaciona i zahteva najmanje godinu dana istorijskih podataka. Prognoza za period duži od 90 dana se ne preporučuje.
- Interval poverenja je važniji od jedne brojke: ako vam je potrebna rezerva, planirajte prema njegovoj gornjoj granici.
Povezane teme
Da li vam je ova stranica bila korisna?
Hvala vam na povratnoj informaciji!